Потом видјех: и гле, врата отворена на небу, и глас први који чух као трубу гдје говори са мном, рече: попни се амо, и показаћу ти шта ће бити за овијем.
И одмах бих у духу; и гле, пријесто стајаше на небу, и на пријестолу сјеђаше неко.
И онај што сјеђаше бијаше по виђењу као камен јаспис и сард; и око пријестола бјеше дуга по виђењу као смарагд.
И око пријестола бијаху двадесет и четири пријестола; и на пријестолима видјех двадесет и четири старјешине гдје сједе, обучене у бијеле хаљине, и имаху круне златне на главама својим.
И од пријестола излажаху муње и громови и гласови; и седам жижака огњенијех гораху пред пријестолом, које су седам духова Божијих.
И пред пријестолом бијаше стаклено море, као кристал; и насред пријестола и око пријестола четири животиње, пуне очију спријед и састраг.
И прва животиња бјеше као лав, и друга животиња као теле, и трећа животиња имаше лице као човјек, и четврта животиња бјеше као орао кад лети.
И свака од четири животиње имаше по шест крила наоколо, и унутра пуна очију, и мира не имају дан и ноћ говорећи: свет, свет, свет Господ Бог сведржитељ, који бјеше, и који јест, и који ће доћи.
И кад даше животиње славу и част и хвалу ономе што сјеђаше на пријестолу, што живи ва вијек вијека,
Падоше двадесет и четири старјешине пред онијем што сјеђаше на пријестолу, и поклонише се ономе што живи ва вијек вијека, и метнуше круне своје пред пријестолом говорећи:
Достојан си, Господе, да примиш славу и част и силу; јер си ти саздао све, и по вољи твојој јест и створено је.
